Najčešće uloge koje nas ometaju da se ponašamo samopouzdano, i ostvarimo dobre odnose sa ljudima su Spasilac, Progonilac i Žrtva. Ulazak u jednu od ovih uloga najčešće podrazumeva prelazak u drugu, pa u treću ulogu.
Na primer, kod osobe koja je konstantno na usluzi i pomaže drugima i više nego što želi i može (osobe koja Spašava Žrtvu), u jednom momentu, najčešće kada nastupi razočarenje jer se Žrtva ponaša neadekvatno i nezahvalno, prelazi u ulogu Progonioca i kreće sa naplatama i uvredama, da bi nakon ove epizode nastupio osećaj krivice i prelazak u ulogu Žrtve uz razna izvinjenja.
ULOGU SPASIOCA PREUZIMAMO :
- kada radimo za druge ljude stvari koje ustvari ne želimo da radimo;
- ne umemo da kažemo „Ne“ ili strahujemo od narušavanja slike o sebi;
- hoćemo da održimo status dobrog prijatelja, požrtvovanog roditelja, dobre osobe;
- verujemo u svoje etikete „Ja sam fin i učtiv“, „Ja sam neko ko se ne zamera“, „Ja sam uvek na raspolaganju i od pomoći“;
- kada preuzimamo odgovornost drugoga na sebe, odnosno, radimo više nego što je naš deo.
Ova uloga je najčešće preuzeta od neke važne osobe u našem životu i na ovu ulogu smo vrlo često ponosni.
Zašto preuzimamo ovu ulogu:
- Osećamo se kao vredne i dobre osobe kada pomažemo.
- Strahujemo da će nas drugi odbaciti.
- Sposobne ljude, koji trenutno imaju problema, smatramo bespomoćnim ljudima koji nisu u mogućnosti da se staraju o sebi.
- Sposobne ljude, koji otpisuju svoje sposobnosti, podržavamo u tom stavu.
- Uopšte potcenjujemo sposobnosti drugih i zauzimamo superioran stav.
- Vaspitavani smo da verujemo kako po svaku cenu moramo da činimo druge ljude srećnima.
- Mislimo da »činimo dobro« drugoj osobi ako preuzimamo odgovornost za njeno ponašanje, ili osećanje.
- Iz religioznih razloga (verujemo da je naša dužnost da pomognemo svima).
- Izbegavamo neprijatnost koja je povezana sa odbijanjem da budemo na usluzi i zauzimanjem za sebe.
Veoma je važno razlikovati Spasavanje od ponašanja Brižnog čoveka koji pomaže drugima znajući da postavi zdrave granice u odnosima sa drugim ljudima.
Osoba koja je večiti Spasilac stvara i sebi i drugima velike probleme. Spasilac se, usled nedostatka vremena za sebe i za odmor, često oseća umorno, iscrpljeno, nezadovoljno. Takođe, ima visoke kriterijume prema drugima, kriterijume koje je i sam sebi postavio i koje ispoljava u odnosima sa drugima. Spašavanje potkrepljuje sebičnost, zavisnost i bespomoćno ponašanje kod „spasenog“, odnosno kod žrtve. Ono takođe „spasenog“ lišava inicijative i lične moći, a na kraju i kod Spasioca i kod „spasenog“ izaziva osećanje ljutnje i odbojnosti. Osim toga Spasilac i „spaseni“ bivaju uhvaćeni u odnos uzajamne zavisnosti ili kozavisnosti, gde Spasiocu „spaseni“ postaje jako važan, kao i „spasenom“ Spasilac, poput droge.
ULOGU PROGONIOCA PREUZIMAMO kada kritikujemo biće, ličnost neke osobe a ne njeno ponašanje, uz razna etiketiranja, često koristeći manipulaciju kao sredstvo da dođemo do svojih ciljeva. Imamo superioran, “Ja sam ok, Ti nisi ok” stav. Kada smo u ulozi Progonioca, najčešće usled nakupljenog nezadovoljstva, razdražljivi smo i mrzovoljni, često vređamo druge, ismevamo ih, odbacujemo, ignorišemo, vičemo, držimo predavanja i morališemo, i neprekidno se suprotstavljamo. Došli smo po „naplatu“ za dobro koje smo učinili drugome.
To su sve igre moći kako bi se drugi držali pod kontrolom.
Moguće posledice agresivnog ponašanja
- Dugotrajna agresivnost može uzrokovati neke fizičke tegobe (visok krvni pritisak, srčane i gastrointestinalne tegobe i slično).
- Agresivna osoba ima osećaj da stalno mora biti budna, ”na oprezu”, razvija kompetetivan odnos prema drugim ljudima, nije prijemčiva za pozitivno kod drugih, i u odnosu sa drugim ljudima.
- Osoba gubi, ili joj je smanjena mogućnost da stvara bliske veze sa ljudima, osamljuje se, ili je ljudi napuštaju.
- Osobe iz okoline koje su meta agresivne osobe se povlače i pate na različite načine.
- Nakon ”agresivnih ispada” osoba može osećati krivicu, stid i povlačiti se.
ULOGU ŽRTVE PREUZIMAMO kada otpisujemo svoje sposobnosti da donosimo odluke i da se brinemo o sebi. Dozvoljavamo drugima da rukovode našim životom i vode računa o nama. Žrtva koja je objekt Spasiteljeve zastranjenje velikodušnosti, kada postane svesna da je „spasavana“ osećaće se poniženo i misliće da se sa njom postupa kao sa socijalnim slučajem. Zbog toga često počinje da Proganja svog Spasioca.
Zašto preuzimamo ovu ulogu:
- Smatramo da ćemo, ako se zauzmemo za sebe, delovati ljudima agresivno. Radije se smeškamo i klimamo glavom nego da preuzmemo odgovornost za svoje emocije i reakcije.
- Ne prihvatamo svoja prava.
- Lakše nam je da prepustimo drugome odgovornosti.
- Strahujemo od izražavanja emocija. Bežimo od neprijatnosti.
- Plašimo se ishoda svoje asertivnosti (kazne, odbijanja, neprihvatanja).
Moguće posledice pasivnog ponašanja:
- Osoba gubi samopoštovanje i svoj integritet.
- Dugotrajna pasivnost može uzrokovati neke fizičke tegobe (glavobolje, stalnu napetost, depresiju).
- Stalna potreba pasivne osobe da je drugi prihvate obično ima kontra-efekte – drugi ljudi je manje poštuju i zanemaruju njene potrebe.
Dramski trougao i opisane uloge vrlo često možemo da uočimo u svakodnevnom životu. Nije retkost da u okviru poslovnog tima ili porodice svako za sebe „zauzme“ određenu ulogu. A isto tako je dosta česta situacija u kojoj jedna ista osoba konstantno prelazi iz jedne u drugu ulogu, osećajući da nešto nije u redu, ali ne nalazeći način da izađe iz ovog začaranog kruga i počne funkcionisati na zdraviji način u odnosu sa sobom i drugima.
Učenje veština asertivne komunikacije i posledično povećanje samopouzdanja olakšavaju izlazak iz ovih destruktivnih uloga, umanjuju gore navedene negativne posledice disfunkcionalnih ponašanja i pomažu osobi da kod drugih ljudi prepozna manipulaciju i psihološke igre koje drugi igraju u cilju „pozivanja“ u dramski trougao, kao i da na vreme odluči da u njima ne učestvuje.
