Sve ste probali. Paleo. Keto. Hrono. Ubacili ste redovnu šetnju ili čak vožnju bicikla i trčanje u svoj svakodnevni raspored. Izbacili večeru iz jelovnika ili počeli za večeru nerado da jedete razne salate i odlazite na spavanje…gladni? Čitate o idealnim kombinacijama u ishrani, više u istom obroku ne jedete glavno jelo i dezert, ili pak voće odmah nakon glavnog jela. Znate za sve cake, čak ste počeli da pravite i sve te poslastice sa zamenama za šećer, ali ne ide. Ma kako se trudili, na neki način i patili, vaga i dalje stoji na tom istom broju, a nekako, tokom vremena, kao i da sve više dobijate na težini, a tako očajnički želite da smršate. O čemu se zapravo radi?
Ako ste skloni istraživanju na teme zdravlja i ishrane, a ukoliko imate i određene tegobe pa vas je lekar na ovu temu informisao, a možda radio i određene analize, verovatno ste upoznati sa uticajem koji na vaš organizam i metabolizam ima vaša štitna žlezda. U pitanju je jedna od najvažnijih žlezda u našem organizmu, koja, kada joj se uspore funkcije, dovodi takođe i do usporenja metabolizma, što dovodi do dobijanja na težini.
Ali to je samo pola priče.
Nadbubrežne žlezde su jednako važne. One su poput trouglova veličine oraha i “sede” na oba bubrega. Kora ovih žlezda luči hormon kortizol, koji reguliše promet ugljenih hidrata, proteina i glikoneogeneze. Srž nabubrežnih žlezda luči adrenalin. U stresnim situacijama nadbubrežne žlezde luče ove bitne hormone u cilju obrane od potencijalne opasnosti u našoj okolini. Međutim, problem nastaje ukoliko stres postane hroničan: tada se ove fine žlezde iscrpljuju, vremenom umanjujući i otpornost organizma na sres. Tada se javlja sindrom adrenalnog umora.
Nadbubrežne žlezde odgovorne su za oslobađanje grupe hormona nazvanih „glukokortikoidi“, hormona koji kod nekih ljudi dovode do nekontrolisanog dobijanja na težini.
Lekari koji su došli do ovog otkrića, išli su dalje, izučavajući pojedinačne glukokortikoide, da bi se ispostavilo da na hormonalni sistem ima najsnažniji uticaj već spomenuti kortizol, poznatiji pod nazivom “hormon stresa”. Otkriveno je da kortizol izazvan stresom ima direktan efekat na vašu štitnu žlezdu. Preciznije, povišeni kortizol sprečava pojačavanje metabolizma u vašoj štitnoj žlezdi.
I upravo zbog toga ne mršavite kao što želite.
Većina će odmah pomisliti “Pa nisam baš toliko pod stresom.” Međutim, ako malo detaljnije zavirite u sopstvene reakcije na situacije u vašem svakodnevnom životu, videćete da se “svaki, pa i najmanji stres, računa”: užurban stil života svakodnevnog i osećaj da nemate dovoljno vremena za sebe i svoje bližnje, rokovi na radnom mestu, razdvajanje dece u desetom otimanju za igračke danas, uspavljivanje dvogodišnjaka koji jednostavno ne želi da spava, savest koja vas ne ostavlja na miru jer se uprkos trudu pitate da li ste dovoljno dobar supružnik, roditelj, prijatelj, kolega… finansijski izazovi, frustracije prilikom prolaska kroz svakodnevnu gužvu u saobraćaju… Svaki taj “mali” stres se “računa”. Svaki taj stres u Vaše telo unosi novu dozu kortizola, tako da na neki način, bez obzira na vaš novi program dijete i vežbanja, sve vreme držite prekidač za mršavljenje u položaju “Isključeno”. Sav trud je uzaludan dok kortizol radi protiv vas, usporavajući Vašu štitnu žlezdu i ceo metabolizam, opterećujući na taj način i nadbubrežne žlezde.
Jedna od loših vesti je da, uprkos najboljoj nameri da intenzivnim vežbanjem dovedete svoju težinu u normalu, čak i intenzivna vežba preplavljuje vaše telo kortizolom, prema jednoj studiji objavljenoj u Journal of Endocrinological Investigation. Dok ne otklonite izvore hroničnog stresa, vežbanje i gladovanje će na neki način stres u orgaizmu samo povećati.
I to nije sve …
Još jedna studija sa Univerziteta u Kaliforniji dokazala je da količina kortizola u vašem telu raste kako starite. Dakle, što ste stariji, više „hormona stresa“ radi na usporavanju vašeg metabolizma. Čini se kao da sve pokušava da vas spreči da izgubite kilograme.
Ali ima nade …
– Ukoliko želite da izgubite na težini, a osećate da je ova vaša potreba samo nadodati stres na onaj već postojeći hronični, možda je potrebno vratiti se korak, dva unazad, i poraditi na uočavanju izvora stresa u vašem životu.
– Analiziranje sopstvenih reakcija na stresne događaje tokom nekoliko dana i zapisivanje sopstvenih “preteranih reakcija” na stresne događaje vrlo brzo će vam pružiti uvid u to koliko ste zaista pod stresom.
– Ukoliko u vašem životu ne postoje izvori opuštanja, neka vrsta ventila gde se “praznite” svakako da bi bilo veoma dobro za vas da razmislite o uvođenju novih navika u vaš život, navika koje bi vas mogle dovesti do ravnoteže.
– Razmislite o tome da u svakodnevni raspored uvedete i neku duhovnu praksu poput meditacije, koja kroz vrlo kratak vremenski period može da vam donese benefite na svim nivoima.
Pronađite u svom pretrpanom rasporedu vreme za sebe, ali ne na užurban, nego na opušten način koji bi mogao da vas napuni pozitivnom energijom, umesto da vam bude još jedna obaveza više. Radite sebi u korist. Vaše žlezde će to znati da cene 🙂
Milana Zoric, doktor psihologije
