Panični poremećaj može se pojaviti bilo kada u životu. Panični poremećaj je pojava ponovljenih napada panike, duboki emocionalni i kognitivni poremećaj, koji može ozbiljno da ošteti život pojedinca i život njegovih bližnjih.
Uzroci paničnih napada mogu biti višestruki i moraju se pažljivo ispitati. Iako svi panični napadi imaju slične simptome, ipak se javljaju zbog jedinstvene situacije jedinstvene osobe, u jedinstvenim okolnostima, sa njenim jedinstvenim psihološkim kapacitetima.
Napad panike je iznenadni intenzivan strah koji obuzima osobu. Dolazi bez upozorenja i bez očiglednog razloga, zbog čega izuzetno zbunjuje osobu. Daleko je jači od običnog svakodnevnog osećaja da ste veoma uznemireni, koji mnogi ljudi doživljavaju svakodnevno. Kada se ljudi jave psihologu zbog paničnih napada, u velikom broju slučajeva, prisutno je osećanje stida i straha, jer zbog ove ogromne uznemirenosti koja karakteriše panične napade, i svih posledica koje oni sa sobom nose, osoba veruje da je u nekom smislu poremećena, luda, kao i da se to na njoj vidi. Kada čuje da skoro svaka osoba barem jednom u životu doživi panični napad, vidno joj postaje lakše jer saznaje da nije sama u svom problemu.
Tokom napada panike, čini se da simptomi dolaze odjednom i niotkuda. Oni se formiraju u naizgled bezazlenoj sitiaciji, a mogu se dogoditi i tokom spavanja.
SIMPTOMI NAPADA PANIKE:
- Osećaj kao da ćemo poludeti ili da ćemo uskoro umreti
- Osećaj nestvarnosti i odvojenosti od sebe (depersonalizacija)
- Osećaj kao da stvari izmiču kontroli
- Tahikardija, osećaj nadolazećeg srčanog udara
- Otežano disanje, osećaj gušenja
- Gotovo parališuć i otežan govor, težina u vilici
- Vrtoglavica, osećaj kao da ćemo se onesvestiti
- Mučnina
- Bol u grudima
- Naleti toplote i hladnoće
- Podrhtavanje ruku i nogu, osećaj slabosti
- Dolaze iznenada, bez upozorenja i bez mogućnosti da se zaustave
- Nivo straha nije srazmeran opasnosti u situaciji: javljaju se i u sasvim bezazlenim situacijama
- Ponekad prođu vrlo brzo, a nekada znaju trajati i nekoliko sati.
NAJČEŠĆE REAKCIJE NA PANIČNI NAPAD:
Skoro da nema osobe koja zbog simptoma paničnih napada nije barem jedan put otišla u hitnu pomoć, osećajući nadolazeću katastrofu, uz vapaj za pomoć, podršku, oslonac. Iako u svojoj suštini napad panike nije opasan, on može svakako biti za samu osobu koja ga doživljava zastrašujuć, posebno jer se osoba oseća kao da je poludela i da je van kontrole. Ipak, na putu do dežurnog lekara, vrlo često panični napad prestane, a osobu dočekaju mnogobrojne analize i zaključak lekara da je sve u redu sa njenim zdravljem. Sve ovo pojačava konfuziju i osećaj bespomoćnosti, što dalje komplikuje ovo stanje, dovodi do sve jačeg straha od paničnih napada, doprinosi nepoverenju u lekare, pa i razvijanju drugih sporednih poremećaja i problema, poput agorafobije, hipohondrije, i veoma često, sve većeg odustajanja od svakodnevnih aktivnosti i povlačenja na sigurno mesto (najčešće u kuću), kao i traženja oslonca drugih ljudi, traženja da neko uvek bude tu, što dodatno komplikuje makar još jedan život.
DIJAGNOSTIKA PANIČNOG POREMEĆAJA
Iako postoje znakovi koji vam mogu naznačiti od čega patite, samo ovlašćeni psiholog moći će da dijagnostikuje tačno da se radi o paničnom poremećaju, uz analizu uzroka koji su doveli do razvoja ovog neprijatnog stanja, kao i plan i strategiju oslobađanja od istog.
TRETMAN PANIČNOG POREMEĆAJA
Velika većina klijenata koji dolaze kod psihologa sa problemom paničnog poremećaja je tokom vremena posetila veliki broj doktora, pa i ispila celu lepezu lekova protiv paničnih poremećaja, iščitala veliki broj članaka na internetu, međutim, ništa od toga nije pomoglo.
Zbog toga je psihoterapija najefikasnije sredstvo za tretman paničnih poremećaja. Terapija razgovorom će pre svega omogućiti osobi da razume svoje stanje, da nauči da prepozna okidače panike i kontroliše ih određenim tehnikama prilagođenim svakoj jedinstvenoj osobi.
-Ako se ne tretira na vreme, panični poremećaj može imati teške posledice. Najneposrednija opasnost jeste depresija usled izbegavanja sve većeg opsega situacija, ljudi i iskustava.
-Kvalitet svakodnevnog života biva vidno narušen i ugrožen.
-Odlasci kod doktora su sve učestaliji, bez vidnog pobošljanja.
-Javlja se bespomoćnost i očaj kod članova porodice i prijatelja.
-Stanje može da se razvije u hronično i da traje i godinama.
…Iako osobe koje dugo vremena žive sa paničnim napadima gube veru da će njihov život ikada više izgledati normalno, uz tačne i jasne informacije koje mogu dobiti od psihologa, nakon otkrivanja uzroka i okidača koji su do ovog stanja doveli, uz adekvatan plan i strategiju rada na oslobođenju od straha i panike, vrlo brzo, kroz nekoliko sesija, osoba počinje da se oslobađa i vraća sve širem dijapazonu svakodnevnih aktivnosti uz povećano samopouzdanje. Kada jednom izađe iz ovog mučnog stanja, ovo iskustvo joj redovno može poslužiti kao snažan psihološki motiv da prevaziđe i buduće kritične životne periode i situacije, kao i da đruži podršku osobama koje se u istom stanju nađu.
Milana Zorić
doktor psihologije