Na psihoterapiji se dotičemo često jedne od važnih tema koja je vezana za psihološki fenomen koji je univerzalan i uočljiv kod većine ljudi kroz njihova ponašanja, a radi se o fenomenu psiholoških drajvera, goniča koji navode osobu da se prinudno ponaša na određene načine.
Prvenstveno tokom našeg detinjstva, a i kasnije tokom života, od nama važnih ličnosti (prvenstveno roditelja a i drugih autoriteta) preuzimamo određene šablone ponašanja, smatrajući ih za ispravne. Vrlo često, ovi šabloni su deo vaspitanja, a nekada se pojavljuju i u okviru određenih religija.
Kada kažemo « psihološki drajver » to znači da se radi o nekoj vrsti unutrašnjeg prinudnog ponašanja koje na neki način određuje naš identitet. Pa ako pokušamo da se ne ponašamo u skladu sa drajverom, osećamo se loše, neudobno i nesigurno. Zato nastavljamo da se ponašamo u skladu sa drajverom čak i kad su negativne posledice očigledne.
Iako su generalno u pitanju ok ponasanja, ponašanja koja nas određuju kao dobre i vredne ljude, ako su preterano prisutna, ako su prinudna i ako od drugih ljudi očekujemo da ih upražnjavaju, mogu veoma da nas ometaju u našem ličnom i socijalnom funkcionisanju.
Osnovnih 5 psiholoških drajvera su :
- Drajver Radi naporno. Osoba koja ima ovaj drajver učena je tokom odrastanja da je važno stalno nešto raditi, biti zauzet, postizati ciljeve, uspeti u raznim poljima po svaku cenu. Samim tim, osoba koja se odmara, koja poseduje vrstu posla ili profesije sa nešto lakšim tempom, nije dovoljno vredna ili biva etiketirana kao lenja.
- Drajver Udovolji drugima. Osoba koja ima razvijen ovaj drajver, bila je učena tokom života da je važno uvek da bude tu za druge, da ne sme da kaže «Ne», da mora druge da čini isključivo srećnima, da je važno uvek i u svakoj situaciji pomagati drugima. Samim tim, pri pomisli da uradi drugačije, da odbije da bude tu i pomogne, oseća se kao loš čovek, manje vredna osoba. Problem nastaje kada isto to očekujemo od drugih ljudi, pa kada ne ispune ova naša očekivanja, reagujemo burno, i lako etiketiramo druge ljude kao sebične čak i ako to nisu.
- Drajver Budi jak. Ovaj drajver su razvili ljudi jakih roditelja koji su omalovažavali kod sebe i drugih ljudi znake slabosti i emotivnosti. Za ove ljude, izuzetno je važno da se uvek osećaju dobro i prijatno, da imaju osećaj snage, da nikad ne pokazuju znake slabosti (suze, tugu, nemoć). Problem nastaje najčešće kada dođe do iscrpljenosti ili određenih fizičkih tegoba usled nemogućnosti da neprijatne emocije nađu svoj izlaz. Takođe, ove osobe sklone su da druge ljude etiketiraju kao slabiće samo ako pokažu slabost u određenim životnim situacijama.
- Drajver Budi savršen. Osobe sa razvijenim perfekcionizmom imaju visoke kriterijume o tome šta je dobro i savršeno, kriterijume koji se stalno nadograđuju tako da osoba nikada nije zadovoljna trenutnim stanjem jer uvek može bolje. Imaju visoka očekivanja od sebe i drugih u raznim oblastima života. Veoma im je važno da izbegnu grešku, jer kad pogreše dovode u pitanje svoju vrednost. Takođe im je važno da ih drugi vide kao savršene. Ove osobe često tokom života pate od anksioznosti usled ogromne želje za kontrolom, a život ne mozemo uvek držati pod kontrolom. Moramo prihvatiti nesigurnost i nepredvidljivost kao važne delove života.
- Drajver Ne budi dete ili Nemoj da odrasteš. Ovde postoje dve varijante, odnosno dve krajnosti jednog obrasca ponašanja. Sa jedne strane, postoje roditelji koji kod dece podstiču odrastanje nekad i prerano. To su roditelji koji zabranjuju tipično detinjasta ponašanja (igru, nespretnost, šale, slobodu). Kod ovih osoba se razvija Ne budi dete drajver-u pitanju su izuzetno ozbiljni i preterano odgovorni pojedinci koji sebi retko kada dopuštaju hedonizam i zbog toga umeju da skliznu u anhedoniju. Sa druge strane, nekada roditelji usled preterane vezanosti za decu i raznih strahova, zabranjuju deci da odrastu, postanu odgovorne i samostalne osobe. Ovim ljudima dopušteno je da budu detinjasti, ali sa druge strane, nailaze na teškoce pred ozbiljnim životnim izazovima.
Tokom procesa psihoterapije, od izuzetne je važnosti prepoznavanje psiholoških drajvera, njihovih negativnih posledica, kao i oslobađanje od bilo kakve vrste prinudnog ponašanja. Jedan od pozitivnih efekata psihoterapije uvek je psihološka fleksibilnost, fleksibilnost u razmišljanju i ponašanju. Učenjem spontanosti, vežbanjem zdravijih obrazaca ponašanja, preuzimanjem zdravijih načina razmišljanja, osoba se postepeno oslobađa drajvera i postiže balans između različitih krajnosti u razmišljanju.